Rezultate istraživanja, kao i preporuke koje ih slede, stavljamo na uvid novinarima, urednicima i široj medijskoj zajednici u okviru debate o neophodnosti unapređenja regulatornog i samoregulatornog okvira i postojećih medijskih praksi.
Pitanja prava na privatnost i izveštavanje medija regulisana su i zakonima (Zakon o javnom informisanju i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti) i etičkim kodeksom novinara (kao i pratećim smernicama za primenu kodeksa u onlajn okruženju). Ovi dokumenti ne samo da ističu obavezu istinitosti u izveštavanju, načela odgovornosti i novinarske pažnje, već i poštovanje privatnosti i dostojanstvo ličnosti kao temeljne vrednosti koje se štite.
Međutim, naša istraživanja ukazuju na učestale povrede privatnosti i intenzivno korišćenje ličnih podataka u izveštavanju.
Izveštaj se sastoji iz dve celine – jedna prati povrede privatnosti u redovnom izveštavanju medija, dok posebna studija slučaja analizira kršenje prava na privatnost tokom izveštavanja o masovnim ubistvima u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, Malom Orašju i Duboni.
Izvještaj je rezultat temeljne kvantitativno-kvalitativne analize sadržaja koja je obuhvatila sedam međunarodnih medija (Nova, Informer, Kurir, Blic, Novosti, Telegraf, Alo). Analizirani su tekstovi objavljeni tokom dvije konstruisane sedmice u aprilu i septembru 2023. godine, dok je studija slučaja fokusirana na period od 3. do 7. maja 2023.
Uzorak je kreiran iz baze online tekstova koju je agencija Picasa AI pripremila, koristeći ključne riječi navedene za potrebe istraživanja. Inicijalna baza tekstova dobivena od agencije Picasa AI, koja je služila kao osnova za analizu BIRN-a, otkriva da veliki broj tekstova sadrži ili obrađuje lične podatke.
Zloupotreba ličnih podataka je izazvana različitim faktorima i interesima: uređivačke politike i senzacionalistički pristup temama; zahtjevi digitalnog okruženja koje prioritizira brzinu, klikabilnost i viralnost sadržaja; prisnost između medija i vlasti u kojoj država finansijski podržava pristrane medije; curenje podataka iz institucija.
Neki od najvažnijih nalaza medijskog monitoringa ukazuju na sledeće:
Intenzitet izveštavanja ima direktnu vezu sa distribucijom povreda prava na privatnost. Analizirano je ukupno 408 izveštaja u kojima je uočeno kršenje privatnosti. Od tog broja, čak 237 tekstova bilo je posvećeno masovnim ubistvima u maju 2023. godine.
Kada je reč o temama, dominiraju izveštaji o ubistvima i drugim oblicima nasilja, kao što su nesreće i samoubistva. Nakon toga, veliki broj izveštaja posvećen je porodičnom nasilju, kao i traganju za nestalim osobama.
Više od polovine analiziranih izveštaja sadrži privatne podatke već u naslovu. Kroz senzacionalistički pristup i čestu upotrebu pojačivača, mediji uspevaju da izazovu emotivne reakcije publike i „klikabilnost“.
Najčešće objavljivani lični podaci su ime i prezime, koji omogućavaju identifikaciju žrtava ili osumnjičenih. Ipak, često se mogu naći i informacije o zdravstvenom stanju, adresi prebivališta i prethodnim krivičnim delima.
Iako zakoni i etički kodeksi posebno štite prava maloletnika, istraživanje pokazuje da su oni jedna od najranjivijih grupa o kojima se izveštava. Vizuelna identifikacija maloletnih žrtava zabeležena je u 55 slučajeva, od kojih je 40 povezano sa ubistvima u Ribnikaru, Malom Orašju i Duboni. Ovo predstavlja jedan od najgrubljih primera kršenja prava na privatnost.
Prava odraslih često se krše kada su u ulozi osumnjičenih, uhapšenih ili optuženih. Deluje kao da mediji smatraju da njihovo pravo na privatnost prestaje kada dobiju ovaj status. Naše istraživanje otkriva 133 slučaja kršenja privatnosti odraslih u redovnom izveštavanju, kao i 86 slučajeva u vezi sa masovnim ubistvima u Malom Orašju i Duboni.
Nedostatak profesionalizma u obradi tema pokazuje se i kroz činjenicu da polovina analiziranih izveštaja nema identifikaciju autora, ni tekstova ni fotografija. Takođe, u velikom broju izveštaja mediji se oslanjaju na anonimne izvore.
Pristup brojnim ličnim podacima na profilima društvenih mreža doprinosi identifikaciji žrtava i osumnjičenih. Na primer, takvi podaci služe kao vizuelna identifikacija u trećini analiziranih slučajeva.
Granični slučajevi se tiču medijskog izveštavanja o privatnim podacima koji se javno objavljuju u sudskim procesima.
Izvor: BIRN