U grejnoj sezoni, jedan od najvećih problema sa kojima se gradjani suočavaju jeste povećanje nivoa zagadjenosti vazduha. O kvalitetu vazduha u Bajinoj Bašti gradjani se mogu informisati na xeco.info/xeco/vazduh/ i na taj način dobiti informacije o tome kakav vazduh udišu. Od Dragane Ivanović inspektora za zaštitu životne sredine, dobili smo informaciju, da stanice za merenje kvaliteta vazduha u Bajinoj Bašti zvanično ne postoje.
Uprkos tome, mesecima unazad gradjani se žale na miris čadji u vazduhu, naročito u jutarnjim i večernjim satima, te ne čude saveti zdravstvenih radnika da se pri ovakvim vremenskim uslovima što manje boravi napolju.
“Ne mogu ništa da kažem o meračima kvaliteta vazduha u gradu, ne znam ko ih je postavio niti gde se nalaze kao i koliko su ti podaci relevantni. Zvanično, nemamo merne stanice koje bi trenutno potvrdile ili demantovale priču o tome kakav vazduh udišemo. Mi zvanične rezultate dobijamo od firmi koje angažujemo od strane lokalne samouprave. Za ovu godinu iz budžeta je planirano 1.200.000 dinara u cilju praćenja stanja kvaliteta vazduha“, kaže Ivanovićeva.
Po usvajanju programa od strane opštinskog Veća i davanja saglasnosti na taj program od strane ministarstva, biće raspisana javna nabavka kojom će se odrediti firma koja će vršiti merenje kvaliteta vazduha u Bajinoj Bašti
“Povodom problema zagađenja vazduha posebno izraženog u periodu grejne sezone podsećamo vas da je povećanje suspendnovanih čestica u vazduhu direktna posledica procesa sagorevanja fosilnih goriva u automibilima i energenata u individualnim ložištima i toplanama. PM 10 čestice umanjuju i vidljivost tokom dana jer stvaraju efekte vidljivosti koji su karakteristični za izmaglicu koja se često prepoznaje kao smog“, ističe naša sagovornica.
Razloga za ovakvo stanje ima više, pre svega veliki broj individualnih i kolektivnih ložišta, naročito onih koja koriste ugalj, kaže Ivanovićeva i dodaje da ljudi lože šta stignu, od iskorišćenih dečijih pelena, gume, plastike.
“Mi nemamo način da kontrolišemo domaćinstva, možemo samo da radimo na edukaciji stanovništva. Dimnjaci iz ložišta, odnosno kuća, na maloj visini, u kombinaciji sa čestim temperaturnim inverzijama atmosfere (kada je u višim predelima toplije nego u nižim) doprinose da se emitovani otrovni gasovi gomilaju u prizemni sloj atmosfere“, navodi ona.
Dodaje, da gradjani ne treba da koriste otpadne materijale kao energent (plastika, guma, tekstil, otpadna ulja i sl.), zato što je opasno i kažnjivo.
Ona je pozvala gradjane da reaguju ukoliko uoče spaljivanje bilo kakvog otpada što predstavlja opasnost po zdravlje stanovništva i značajno narušava već ionako narušen kvalitet vazduha.
Naglašava da će inspekcija pojačano pratiti rezultate merenja emisije štetnih i zagađujućih materija u vazduhu kod operatera čija je obaveza u skladu sa odredbama člana 58. Zakona za zaštitu vazduha da obezbedi propisana povremena merenja emisije.